КОНЦЕПТ СТАЛНЕ МУЗЕЈСКЕ ПОСТАВКЕ ПАСТЕРОВОГ ЗАВОДА У НОВОМ САДУ

Душан Лалошевић, Драго Његован, Гордана Буловић, Снежана Добрић
Пастеров завод Нови Сад, Хајдук Вељкова 1,
Музеј Војводине, Нови Сад, Дунавска 35,
Музеј Града Новог Сада, Тврђава 4.

Комплекс Пастеровог завода у Новом Саду, републичке референтне установе за беснило, утврђен је за споменик културе 2001. године. Комплекс обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића 1932. године. Статутом завода регулисана је једна од делатности, да чува и излаже медицинске инструменте и друге предмете од значаја за историју медицине. Збирка старина за сада обухвата старе микроскопе и другу опрему из времена оснивања завода, узорке Хемптове вакцине против беснила, колекцију медицинских инструмената др Милана Симоновића, колекцију ловачких трофеја проф. др Војислава Јовановића, намештај кабинета судије Милана Миновића, колекцију старих фотографија Пастеровог завода и других медицинских установа у Војводини. Посебно је детаљно приказан живот и рад оснивача завода др Адолфа Хемпта (1874-1943.), рођеног Новосађана и творца најбоље модификације Пастерове антирабичне вакцине. Изложбе и колекције су распоређене у главној згради и дрвеној кући која се води као „Хемптова кућа“, пошто је била кадровски стан првог директора. Кућа је, иначе, добијена на рачун немачких репарација после Првог светског рата.

У главној згради изложбени простор обухвата кабинет директора, као и две просторије библиотеке, затим собу на спрату са колекцијом намештаја и трофеја, као и ходник са ситним мобилијаром. Изложба у Хемптовој кући, посвећена је животу и раду др Хемпта. Поставке су тестиране до сада три пута у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, када су више стотина људи посетили Пастеров завод.

Увод
Пастерово откриће вакцине против беснила представља камен темељац модерне медицине. Пре овог открића хемичар Пастер (Louis Pasteur, 1822-1895.) је већ стекао светску славу низом других, од открића узрока правилне ферментације и кварења вина, болести свилених буба, вакцине против антракса, као и многих других. Међутим, највеће успехе постигао је у малој лабораторији професора хемије у високој школи у Латинском кварту Париза. Вакцина против беснила довела је до осивања Пастеровог института у Паризу 1888. године. Убрзо су све државе по свету организовале своје вакциналне установе, у већини под именом Пастерових завода. Први српски Пастеров завод основан је у Нишу под владавином краља Милана 1900. године. Аустроугарска је имала два Пастерова завода, у Бечу и у Будимпешти, а у свим осталим крајевима чак је спречавала њихово оснивање. Др Адолф Хемпт, општински лекар у Лукавцу, покушао је да оснује Пастеров завод 1912. године, али није успео у томе иако је за нови завод била подигнута врло лепа зграда средствима фабрике соде у Лукавцу. После ослобођења и уједињења, у Краљевини СХС осниване су бројне превентивно-медицинске установе и Пастерови заводи у Загребу (1919), Новом Саду (1921) Сарајеву (1922) Цељу 1924, Београду и Скопљу 1926. године.

Метода припреме потпуно мртве вакцине против беснила коју је први у свету увео др Хемпт 1925. као директор Пастеровог завода у Новом Саду, ускоро је прихваћена у целој Краљевини Југославији, а затим и у већини европских држава. Новосадски Пастеров завод остао је једини у држави после 1928. док су остали прерасли у хигијенске заводе и престали су да производе вакцину против беснила.

Комплекс Пастеровог завода у Новом Саду као заштићени споменик културе
Због свог значаја за историју здравствене културе, а мање и због архитектонских вредности зграда, Пастеров завод у Новом Саду утврђен је за споменик културе Према Службеном листу Р. Србије из 2001. године, комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата три дела, главну зграду из 1921, Хемптову дрвену кућу из 1922, као и бисту Луја Пастера из 1932. године. У деловодном протоколу Управе за Барању, Бачку и Банат од септембра 1921. године постоји забелешка да се Грађевинској дирекцији стави на располагање 350.000 динара за зидање Пастеровог завода у Новом Саду. До јуна 1922. године завршена је елегантна мала зграда са три етаже у коју су почели да долазе пацијенти на вакцинацију против беснила. Дрвена кућа у непосредној близини монтирана је 1922. године као кадровски стан директора др Хемпта, а добијена је од немачких репарација за Први св. рат. Бисту Луја Пастера израдио је академик Ђорђе Јовановић 1932. године на основу поруџбине др Хемпта, за 9.000 динара. Др Хемпт је организовао прикупљање новца као добровољних прилога за подизање бисте, о чему је водио прецизну евиденцију. Прилози су обично били 10 – 20 динара.

Мобилијар Пастеровог завода у Главној згради

Прикупљање уметничких предмета у Пастеровом заводу почео је др Хемпт. Када је био на првој међународној конференцији о беснилу у Паризу 1927. године, када је његова метода припреме вакцине добила међународно признање, др Хемпт је донео слику Луја Пастера, репрезентативно уље на платну димензија 115×95 цм, рад Пјера Петија (Pierre Petit, 1832-1909.), коју је овај аутор радио према својој фотографији Луја Пастера из 1893. Др Хемпт је донео и ову фотографију, а слика је плаћена 3320 динара.

Немештај кабинета директора који обухвата две кожне фотеље и двосед, мали клупски округли сто и писаћи сто, као и витрину за књиге, аутентичан је мобилијар Пастеровог завода. Постоји податак да је намештај израђен код тапетара Шепаровића у Дубровнику 1929. године. 2

Биста краља Милана, рад прим. др Владимира Јокановића, стоји у кабинету директора као подсећање да је краљ одликовао Пастера орденом Св. Саве првог реда 1886. године и омогућио оснивање првог српског Пастеровог завода у Нишу 1900.

Од медицинске опреме сачувано је више старих микроскопа, (слика 1) који су се користили у дијагностици беснила у Пастеровом заводу. У то време били су најбољег квалитета, најстарији је од фабрике Рајхарт (Reichert) из Беча. Сачуване су и фотографије лекара Пастеровог завода са овим микроскопима, например фотографија др Љубице Штрбоје .

mikroskop-њeichert-њien

Слика 1: Микроскоп врхунске производње фабрике Рајхарт (Reichert) из Беча, колекција Пастеровог завода.

Колекција медицинских инструмената доктора Милана Симоновића
Породица Симоновић из Сремске Каменице чувена је по тројици браће који су били лекари. То су били Радивој, Милан и Светислав. Сви су учествовали у Првом светском рату, на Солунском фронту, а Светислав је био и лични лекар краља Петра. Инструменти др Милана Симоновића поклон су музејској збирци Пастеровог завода проф. др Милане Обрадовић – Томашев, пластичног хирурга. У колекцији је преко сто инструмената, међу којима су изванредно очувани тестера за ампутације и серија гинеколошких инструмената, форцепса, краниотома итд.

Колекција ловачких трофеја професора Војислава Јовановића
Колекција је повезана са радом Пастеровог завода и екологијом беснила и Војводине. Професор Јовановић је био ветеринар врло богате професионалне биографије. Са првим аутором овог рада организовао је вакцинацију вукова и лисица против беснила на Делиблатској пешчари 1999. године, прву у Србији. Колекција трофеја, међу којима су, као ловачки трофеј посебно вредни рогови јелена, врло је атрактивна за посетиоце Пастеровог завода.

Намештај кабинета судије Милана Миновића
Кабинет одсликава време пре Другог светског рата, у коме је Милан Миновић био судија у Суботици. Дародавац гарнитуре је проф. др Љиљана Сомер, некадашњи шеф Катедре за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду, унука судије Миновића. Гарнитура се састоји од две фотеље и двоседа у дуборезу тапацираних кожом, клупског столића и писаћег стола у дуборезу. Милан Миновић носилац је ордена Југословенске круне.

Хемптова кућа – галеријски простор и клуб лекара
Обновљена дрвена кућа подигнута 1922. године као типски објекат од ратних репарација од Немачке за Први св. рат, тзв. Декерова барака, служила је као кадровски стан првог директора. Сада се користи као сала за континуирану медицинску едукацију, а предвиђено је и отварање кафеа у приземљу.

Закључак
Априла 2018. Пастеров завод је потписао уговор с Музејом Војводине да се организује депанданс музеја у Пастеровом заводу. У уговору стоји: „У оквиру Музеја Војводине формираће се засебно одељење „Депанданс Пастеров завод“ са сталном поставком музејског фонда здравства, коју није могуће отуђити по било ком основу. Медицинска музејска збирка ће бити смештена у Заводу за антирабичну заштиту- Пастеров завод, Нови Сад, који ће обезбедити средства за потребну опрему која је неопходна за нормално функционисање Збирке…“ Тиме су се стекли услови да се постепено формира стална поставка а драгоцени архивски и фотографски материјал о здравству пре Другог светског рата комплетно истражи, обради и сачува. Отварање сталне поставке планира се у 2021. години, а повод ће бити обележавање стогодишњице Пастеровог завода.

  1. Лалошевић, Д. Др Адолф Хемпт и оснивање Пастеровог завода у Новом Саду. Нови Сад: Медицински факултет, 2008.
  2. Лалошевић, Д. „Живот у Хемптовој кући“. Свеске Матице српске грађа и прилози за културну и друштвену историју, серија природних наука, 14(2012): 29–35.
  3. Лалошевић, Д. „Адолф Хемпт (1874-1943)“. У Живот и дело српских научника, уредник Владан Ђорђевић, књига 14, 1–36. Београд: САНУ Београд, 2014.
  4. Лалошевић, Д, Буловић, Г. „Историјскo и културно наслеђе Пастеровог завода у Новом Саду“. УСпоменица 95 година Пастеровог завода у Новом Саду, уредник Душан Лалошевић, 71-90. Нови Сад: Пастеров завод, 2016.
  5. Nikolić, M. Besnilo kod čoveka i životinja. Novi Sad: Pasterov zavod, 1955.
  6. Петровић, М. „Аливизатос и Хемпт – њихов допринос југословенској и светској рабиологији”. Мед. Прегл. 1986; 34 (9-10): 489-93.
  7. Штрбоја, Љ. „Снабдевање вакцином против беснила у Србији за време окупацијe 1941-1945. год“. Srp Arh Celok Lek. 1978 106(12):1113-1115.
Величина слова