КОНЦЕПТ СТАЛНЕ МУЗЕЈСКЕ ПОСТАВКЕ ПАСТЕРОВОГ ЗАВОДА У НОВОМ САДУ

Пастеров завод Нови Сад, Хајдук Вељкова 1

Комплекс Пастеровог завода у Новом Саду, републичке референтне установе за беснило, утврђен је за споменик културе 2001. године. Комплекс обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића 1932. године.

Увод
Пастерово откриће вакцине против беснила представља камен темељац модерне медицине. Пре овог открића хемичар Пастер (Louis Pasteur, 1822-1895.) је већ стекао светску славу низом других, од открића узрока правилне ферментације и кварења вина, болести свилених буба, вакцине против антракса, као и многих других. Међутим, највеће успехе постигао је у малој лабораторији професора хемије у високој школи у Латинском кварту Париза. Вакцина против беснила довела је до осивања Пастеровог института у Паризу 1888. године. Убрзо су све државе по свету организовале своје вакциналне установе, у већини под именом Пастерових завода. Први српски Пастеров завод основан је у Нишу под владавином краља Милана 1900. године. Аустроугарска је имала два Пастерова завода, у Бечу и у Будимпешти, а у свим осталим крајевима чак је спречавала њихово оснивање. Др Адолф Хемпт, општински лекар у Лукавцу, покушао је да оснује Пастеров завод 1912. године, али није успео у томе иако је за нови завод била подигнута врло лепа зграда средствима фабрике соде у Лукавцу. После ослобођења и уједињења, у Краљевини СХС осниване су бројне превентивно-медицинске установе и Пастерови заводи у Загребу (1919), Новом Саду (1921) Сарајеву (1922) Цељу 1924, Београду и Скопљу 1926. године.

Метода припреме потпуно мртве вакцине против беснила коју је први у свету увео др Хемпт 1925. као директор Пастеровог завода у Новом Саду, ускоро је прихваћена у целој Краљевини Југославији, а затим и у већини европских држава. Новосадски Пастеров завод остао је једини у држави после 1928. док су остали прерасли у хигијенске заводе и престали су да производе вакцину против беснила.

Мобилијар Пастеровог завода у Главној згради

Прикупљање уметничких предмета у Пастеровом заводу почео је др Хемпт. Када је био на првој међународној конференцији о беснилу у Паризу 1927. године, када је његова метода припреме вакцине добила међународно признање, др Хемпт је донео слику Луја Пастера, репрезентативно уље на платну димензија 115×95 цм, рад Пјера Петија (Pierre Petit, 1832-1909.), коју је овај аутор радио према својој фотографији Луја Пастера из 1893. Др Хемпт је донео и ову фотографију, а слика је плаћена 3320 динара.

Немештај кабинета директора који обухвата две кожне фотеље и двосед, мали клупски округли сто и писаћи сто, као и витрину за књиге, аутентичан је мобилијар Пастеровог завода. Постоји податак да је намештај израђен код тапетара Шепаровића у Дубровнику 1929. године. 2

Од медицинске опреме сачувано је више старих микроскопа, (слика 1) који су се користили у дијагностици беснила у Пастеровом заводу. У то време били су најбољег квалитета, најстарији је од фабрике Рајхарт (Reichert) из Беча. Сачуване су и фотографије лекара Пастеровог завода са овим микроскопима, например фотографија др Љубице Штрбоје .

Слика 1: Микроскоп врхунске производње фабрике Рајхарт (Reichert) из Беча, колекција Пастеровог завода.

Колекција медицинских инструмената доктора Милана Симоновића
Породица Симоновић из Сремске Каменице чувена је по тројици браће који су били лекари. То су били Радивој, Милан и Светислав. Сви су учествовали у Првом светском рату, на Солунском фронту, а Светислав је био и лични лекар краља Петра. Инструменти др Милана Симоновића поклон су музејској збирци Пастеровог завода проф. др Милане Обрадовић – Томашев, пластичног хирурга. У колекцији је преко сто инструмената, међу којима су изванредно очувани тестера за ампутације и серија гинеколошких инструмената, форцепса, краниотома итд.

Намештај кабинета судије Милана Миновића
Кабинет одсликава време пре Другог светског рата, у коме је Милан Миновић био судија у Суботици. Дародавац гарнитуре је проф. др Љиљана Сомер, некадашњи шеф Катедре за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду, унука судије Миновића. Гарнитура се састоји од две фотеље и двоседа у дуборезу тапацираних кожом, клупског столића и писаћег стола у дуборезу. Милан Миновић носилац је ордена Југословенске круне.