а. У лабораторији за дијагностику беснила:

• анализа и суперанализа на беснило
• лагеровање сојева вируса беснила
• анализа потенције вакцине против беснила
• анализа присуства живог вируса у вакцини против беснила
• производња сложених лабораторијских и дијагностичких препарата

б) Дијагностика беснила и испитивање имунитета против беснила:

Ради дијагностике беснила у оквиру превенције беснила у људи и домаћих животиња које се налазе у директном контакту са човеком обављају се следећи послови:

1. 1. Aнализа потенције хуманог антирабијског имуноглобулина
   2. Aнализа титра антитела на беснило
   3. Дијагностика беснила у животиња које су директно нанеле озледу или биле у директном контакту са човеком,
   4. Дијагностика беснила у животиња које нису директно нанеле озледу човеку, а постоји клиничка сумња на беснило или епидемиолошке индикације,
   5. Тестирање присуства вируса беснила у хуманом материјалу када постоје клиничке или епидемиолошке индикације,
   6. Одређивање нивоа хуморалног имунитета против беснила у крвном серуму људи или животиња имунизованих против беснила.

Код животиња које су директно нанеле озледу човеку врши хитна дијагностика у сврху одређивања конкретних мера превенције беснила у озлеђених. Ова дијагностика врши се директном имунофлуоресцентном (FAT) методом који се сматра за најпоузданији и најосетљивији метод, па је од стране СЗО прихваћен као референтни метод, а његови резултати се узимају као релевантни за конкретну процену потребних профилактичких мера за озлеђену особу. Систем извештавања о резултатима FAT теста је прилагођен потреби хитног достављања резултата у надлежну здравствену установу, односно пошиљаоцу материјала. Као потврдни тест користи се изолација вируса на мишевима (биолошки оглед), који је непогодан за хитну дијагностику јер његово трајање износи 28 дана, али се евентуални изолат теренског соја вируса може детаљно испитати и тиме реконструисати могући пут преношења у конкретном случају.

Код животиња које нису директно нанеле озледу човеку врши се дијагностика у сврху епидемиолошког праћења заразе као и одређивања мера превенције ширења беснила у оквиру самог животињског резервоара, затим између различитих животињских врста као и мера превенције директног преноса заразе на човека.

Тестирање присуства вируса беснила врши се у хуманом материјалу када постоји клиничка сумња на постојање хуманих случајева беснила. Технике испитивања су и овом случају FAT метод на узорку кожне биопсије потиљачне регије, затим изолација вируса из узорака телесних течности (биолошки оглед), као и одређивање нивоа антитела на беснило у ликвору и крвном серуму (методом RFFIT). Наведене технике, укључујући и ТFА тест могуће је вршити и на основу епидемиолошких индикација, нпр. код кадаверске трансплантације органа уколико постоји могућност да је донор могао бити заражен вирусом беснила, а посебно у случају смрти услед акутног енцефаломијелитиса нејасне етиологије.