ТОКСОКАРИOЗА

_

Токсокариоза је распрострањена паразитска зооноза коју изазива нематода, Toxocara spp., са циклусом развоја и преноса путем земље, који укључује псе и мачке као природне домаћине, док човек, птице и други сисари служи као паратенични или транспортни домаћин обзиром да се у њима не могу даље развијати ове нематоде.

Toxocara spp. представља примарно паразите паса (T.canis) и мачака (T. cati) у чијем танком цреву расту и размножавају се. По завршеној оплодњи женка полаже неембрионисана јаја (око 20.000 јаја на дан) која доспевају у спољашњу средину преко измета паса и мачака, и у наредне 2-3 недеље у јајима се дешава процес ембрионизације чиме она постају инфективна. Уколико пас и мачка поједу инфективна јаја, у њиховом танком цреву започиње нови циклус развоја, у којем ларве паразита продиру у крвоток и изазивају запаљенске реакције у разним органима стварајући грануломе. Путем крви могу да инфицирају и фетус, чиме новоокоћено младунче бива заражено одмах по рођењу. Многа истраживања су показала да су готово сви пси заражени, обзиром да врло брзо дође до реинфекције у спољашњој средини.

Човек се зарази уносом инфективних, ембрионисаних јаја, путем прљавих руку или загађене недовољно термички обрађене и сирове хране, као и контаминиране воде. Најчешће се заразе деца која се играју са песком/земљом која је контаминирана псећим и мачијим изметом. Након инфекције, у танком цреву човека ларве пролазе кроз зид црева и прелазе у крвоток, одакле се шире ткивом изазивајући запаљенске реакције и следствено стварање гранулома. То се најчешће догађа у јетри и плућима, али може и у срчаном мишићу, скелетним мишићима и оку.

Инфекција најчешће пролази без симптома или са врло благим симптомима. Клинички налаз буде висцерални облик болести или ређе окуларни облик, познатији под називом Larva migrans, обзиром да ларве кад пређу из крви у ткива, могу у ткиву остати живе месецима узрокујући упалу. Висцерални облик болести је чешћи код деце узраста 5 година и млађе. Симптоми почињу неколико недеља од ингестије инфективних јаја, јављају се абдоминални бол, мучнина, повраћање, слабост, раздражљивост, кашаљ, пораст температуре, увећање јетре. Код одређеног броја болесника може да се јави оспа, упала плућа, увећање слезине и неуролошке тегобе као последица неуротропизма нематоде. Код окуларног облика болести јављају се поремећаји вида, упала и страбизам.

Дијагноза се поставља на основу клиничких симптома, налаза еозинофилије у периферној крви и двостепеним доказивањем специфичних антитела на Toxocara spp. (ELISA + Western Blot).

Превентивне мере представљају заштита игралишта и прекривање пескарника када се иста не користе, да би се спречила контаминација изметом, обавезно прање руку када се дође у контакт са земљом/песком. Пси и мачке би требало третирати антихелминтицима у почетним месецима живота, и повремено вршити контролу на присуство паразита.