Маларија је болест коју узрокују паразити из рода Plasmodium, који се на људе углавном преносе убодом заражене женке комарца рода Anopheles. За људе је доказано патогено 5 врста унутар рода Plasmodium: P. falciparum, P. vivax, P. ovale, P. malariae, и P. knowlesi. Plasmodium има сложен животни циклус, који укључује сексуалну и асексуалну фазу које се одвијају у различитим домаћинима. Заражавање плазмодијумом се маоже десити путем транфузије заражене крви, транспалтације заражених органа, употребом заражене игле или преносом са мајке на дете. На глобалном нивоу, P. falciparum и P. vivax су одговорни за највећи број случајева маларије.

Mаларијa се не преноси на температурама испод 16° целзијуса, или изнад 33° целзијуса, или на надморској висини већој од 2000 метара јер се развојна фаза паразита у комарцу (спорогонија) не може комплетирати. Оптимални услови за пренос паразита су висока влажност и температура околине између 20° и 30° целзијуса.

Инфекција започиње убодом женке комарца рода Anopheles, која у крв човека, инокулира инфективне облике паразита– спорозоите. Паразит циркулацијом доспева до јетрених ћелија (хепатоцита) у којима се у наредних 7 до 20 дана дешава репродукција којом настају мерозоити или долази до успоравање метаболичких активности, чиме настају хипнозоити, тј. “успаване“ форме паразита.

Мерозоити се распадом јетрених ћелија ослобађају у крв и инфицирају еритроците, чиме се започиње еритроцитну фаза болести. Даљим развојем паразита долази до пуцања еритроцита и ослобађања мерозоита у крвоток и појаве пароксизама. Мерозоити настављају да заражавају друге еритроците, и циклично понављају све већ наведе стадијуме развоја и умножавање.

Први симптоми болести су неспецифични – главобоља, болови у мишићима, анорексија, мучнина, повраћање. Са напредовањем болести јављају се карактеристични напади грознице (пароксизми) уз скок температуре до 40 степени и појавом дрхтавице, да би после пар сати температура пала уз профузно знојење. Ови напади се понављају периодично у складу са развојним циклусом паразита у еритроцитима, на сваких 48 или 72 сата зависно о којој врсти плазмодијума је реч.

Мањи број мерозоита (до 10%) у еритроцитима започиње полну диференцијацију у гаметоците који се не деле, већ чекају да их прогута женка комарца рода Anopheles приликом следећег храњења. Унутар комарца започиње се развоја гаметоцита, који се даље диференцирају кроз више развојних фаза до спорозоита, који ће се накупити у пљувачним жлездама комарца, и следствено при наредном оброку инфицирати новог домаћина.

Plasmodium malariae има животни циклус од 72 сата, те се код нелечених инфекција, пароксизам се јавља четвртог дана (употребом грчког система „инклузивног рачунања“ претходни пароксизам се сматра првим даном). У складу с тиме, форма болести коју изазива P. malariae се назива „квартанска маларија“. Остале маларије се називају терцијана (грозница трећег дана; 48-часовни асексуални циклус). P. falciparum се често синхронизује са дневним порастом температуре (дневна грозница), вероватно узрокованом два легла паразита која осцилирају у фазама око 24 сата, или уопште нису успели да се синхронизују.

Нелечени облици болести се карактеришу периодичним понављањем напада, где појединини узрочници могу довести до малигне маларије и узроковати оштећења на јетри, бубрезима и мозгу због међусобног слепљивања (адхезије) еритроцита и послединог зачепљења малих крвних судова (секвестрација).

Маларија се клинички не може разликовати од других недиференцираних грозница. Рутински, болести се дијагностикује микроскопским прегледом размаза крви и густе капи крви узрокаваних у више временских интервала и током трајања пароксизама. Микроскопија омогућава одређивање врсте, квантификацију, диференцијацију асексуалног од полног стадијума, а код тешке маларије предвиђање од процене стадијума развоја и пигмента неутрофила. Ипак, квантитативна ПЦР (qPCR) детекција може да достигне праг детекције 1000 пута нижи од размаза крви (10 паразита/милилитар), те омогућити постављање правилне дијагнозе код пацијената чији је микроскопским прегледом размаза крви и густе капи крви негативан.

Маларија је болест са високом преваленцијом у свету, а посебно високим стопама инциденције у Африци, југоисточној Азији, Средњем истоку, у Средњој и Јужној Америци. Око 40 % светског становништва је у опасности од излагања узрочницима маларије, с обзиром да се се сваке године у свету региструје око 250 милона заражених и око 600 000 умрлих од ове болести. Током 2022. Године, у Европи су регистрована 6131 случаја маларије (највише у Француској -2 783 , Немачкој -768 и Шпанији-699), од чега је око 88% импортованих случајева.

У истој години је у Р. Србији регистровано 7 случајева маларије (сви су били импортовани), са инциденцијом од 0,10/100.000, што представља пораст појаве болести у односу на претходне године, што се објашњава вишом миграцијом становника тј. одласком на рад у иностранство. Маларија је у Р.Србији искорењена 1974. године, и од тада сви регистровани случајеви маларије су искључиво импортовани, али су вектори и даље присутни, што представља трајну опасност од поновног уношења заразе у земљу.

Превентивне мере су контрола популације комараца, ношење одеће дугих рукава и ногавица, кориштење репелената и заштитних мрежица, хемиопрофилакса, лечење оболелих и епидемилошки надзор над повратницима из ендемских крајева.