БРУЦЕЛОЗА

_

Бруцелоза је заразно системско обољење примарно домаћих животиња – говеда, оваца , коза, свиња и паса, а код човека се јавља задесно, као професионална болест људи који долазе у контакт са животињама или њиховим продуктима (узгајивачи оваца, коза, ветеринари, радници у клаоницама и индустрија прераде меса у ендемским подручјима).

Узрочник бруцелозе је бактерија из рода Brucella од којих су најчешће B.abortus (говеда), B. suis (свиње), B.melitensis (овце) и B.canis (пси). Заражене животиње излучују бактерију мокраћом, фекалијама, секретима и млеком, чиме контаминирају стаје и пашњаке.

Спада у врло отпорне микроорганизме који се у животним намирницама, води, земљишту, ткиву плаценте и фетуса могу одржати и више месеци због њихове отпорности на исушивања. Човек може да се заражи и употребом непастеризованог млека и млечних производа, сладоледа, као и недовољно термички обрађеног меса заражених домаћих животиња, контактом са излучевинама заражених животиња као и ређе удисањем прашине у којој се налазе бруцеле. Бактерија се може уништити применом дезифицијенаса, али показује резистенцију на ниским температурама или у присуству јаке органске контаминације.  Brucella не може прећи са човека на човека. Појава инфекције код људи зависи од њене преваленције код домаћих животиња. У неким земљама Бруцелла је искорењена због увођења обавезе вакцинације здравих животиња и елиминације оболелих животиња. Домаће животиње заражене са Brucella spp. обично делују здраво, те болест може да прође неопажено. Често се клиничка фаза болести код животиња може испољити побачајем или превременим окотом без претходних симптома.

Време од заражавања до појаве знакова болести траје од 6 до 60 дана, може и дуже. Код око половине инфицираних пацијената долази до развоја болести и појаве симптома у прва два месеца, након излагања бактерији. Болест обично почиње са неспецифичним знацима – повишена температура, малаксалост, мијалгија, губитак тежине, до пораста температуре долази у поподневним сатима и у току ноћи (ундулантна грозница), након тога настаје пад температуре уз профузно знојење које може бит праћено главобољом, болом у леђима, општом слабости. Могу да се јаве и тежи облици болести са компликацијама на зглобовима, дигестивном тракту, нервном систему и срцу. Болест је излечива уколико се благовремено открије и лечи, у супротном је могућа хронична инфекција.

Дијагноза се поставља на основу епидемиолошких података и лабораторијских испитивања – микроскопском идентификацијом Brucella или серолошким испитивањем специфичних антитела.

КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИМО ОД БРУЦЕЛОЗЕ?

Контрола хумане бруцелозе постиже се контролом болести код стоке употребом следећих мера:

  • обавезна ветеринарска контрола при увозу домаћих животиња
  • систематична идентификација заражених животиња серолошким тестовима и физичка елиминација инфицираног стада
  • обављање редовног надзора над здрављем домаћих животиња од стране ветеринара
  • ако се бруцелоза појави код домаћих животиња забрањено је користити месо, млеко и млечне производе од заражених животиња за исхрану и стављање у промет
  • за исхрану користити само термички довољно обрађено месо и конзумирати пастеризоване млечне производе
  • ношење заштитне одеће радника који раде у клаоницама
  • превенција болести код животиња вакцинацијом

У 2023. години  26 земаља Европске уније забележило је укупно 259 потврђених случајева бруцелозе код људи, а стопа инциденције  је износила 0,06 на 100.000 становника.  Грчка , Словенија и Италија су пријавиле највише стопе оболевања  (0,28, 0,14 и 0,13 на 100.000 становника), Хрватска (0,05 на 100.000 ), Румунија (0,01 на 100.000), Бугарска (0,02 на 100.000) док Мадјарска спаде у земље са нула пријављених случајева хумане бруцелозе.  У истој години је у Србији пријављено 2 потврђена случаја болести код људи, оба у Пчињском округу, а стопа инциденције за Србију је износила 0,03 на 100.000 становника. У десетогодишњем периоду уочава се тренд пада оболевања од бруцелозе, изузев у годинама када су се регистровале епидемије у Србији (највише стопе инциденције су забележене 2014. и 2016. године).

Када је реч о овој болести код животиња, већина европских земаља је проглашена за земље без бруцелозе код стоке. Међутим, и даље постоје земље, посебно на Балкану и у јужној Европи, које нису елиминисале болест и где бруцелоза представља озбиљан здравствени проблем. Преваленција бруцелозе у земљама под програмом ерадикације опада, и то за значајно у односу на претходне године.